Alergijske bolesti

Alergijske bolesti koje se manifestuju različitim lokalnim i sistemskim poremećajima predstavljaju konačne ekspresije spoja antigen – antitelo. Alergijska reaktivnost je normalna (npr. reakcija usled transfuzije nepodudarne krvi, kontakt sa otrovnim bršljanom i sl.). Izvesni oblici alergijske reaktivnosti, međutim, nastaju samo kod pojedinih članova populacije. Ove bolesti, koje uključuju alergijski rinitis, astmu i atopijski dermatitis, nazvane su atopijske bolesti, a označavaju neobičan oblik reaktivnosti na one supstance koje se smatraju neškodljivim za većinu zdrave populacije, a za koje postoji nepoznata predispozicija i najčešće familijarna incidenca.

Kako nastaju alergije

Atopijske bolesti su posledica preosetljivosti na neke supstance, koja za posledicu ima alergijsku reakciju kao odgovor imunog sistema na u organizam unete alergene- supstance. Nosioci supstanci (alergena) koji izazivaju alergijsku reakciju mogu biti polen drveća, trava i ostalih biljaka, hrana, spore, gljivice, paraziti domaće prašine, delovi tela životinja – dlake, perje, otrov insekata, itd. Ove supstance mogu predstavljati problem sezonski, kao i u toku cele godine. Kod većine alergijskih reakcija imuni sistem reaguje na alergen kao na štetni agens.

  • Ćelijski mehanizam alergijske reakcije

  • Pri prvom kontaktu sa alergenom organizam produkuje antitela - imunoglobuline klase E (IgE). Ova antitela su jedinjenja proteinske prirode i ona su karakteristična za svaki alergen (npr. za različite vrste polena). Molekuli IgE se u organizmu pričvršćuju za mastocite (ćelije prisutne u mnogim tkivima) i za bazofilne granulocite (ćelije koje se nalaze u krvi). Kada alergen ponovo dospe u organizam, on se zakači za IgE pričvršćene za gore pomenute ćelije. Kontakt IgE i alergena predstavlja signal za mastocite i bazofilne granulocite da proizvedu i oslobode snažne inflamatorne materije kao što su histamin, prostaglandini i leukotrieni. Efekat delovanja ovih hemijskih materija na različite delove tela izaziva simptome alergijske reakcije.

Na primer, kod alergije na polen mogu se primetiti sledeći simptomi: kijanje, svrab i crvenilo u predelu nosa, grla i očiju; tamni krugovi oko očiju (uzrokovani ograničenim protokom krvi oko sinusa), suzne oči, konjunktivitis, rinitis.


Kako se postavlja dijagnoza?
  • 1. pre svega dobrom i iscrpnom anamnezom,
  • 2. prisutnim kliničkim nalazima pri pregledu pacijenta,
  • 3. laboratorijskim ispitivanjima.

Laboratorijske analize za dijagnostikovanje alergija koje se sprovode u Aqualab plus laboratorijama su:

  • 1. Kompletna krvna slika - koja se određuje na automatizovanim hematološkim analizatorima, Leukocitarna formula - petoparna diferencijalna formula (automatsko brojanje eozinofila) kao i broj eozinofila u sluznici nosa (ručno brojanje u komori pod mikroskopom).
  • 2. Koncentracija ukupnih IgE antitela u serumu
  • 3. Alergijski paneli- Semikvantitativno određivane specifičnih IgE antitela na različite alergene.

U Aqualab plus laboratorijama u ponudi su sledeći alergijski paneli:

  • 1. Respiratorni panel na 30 ili 20 alergena,
  • 2. Nutritivni panel na 30 alergena,
  • 3. Pedijatrijski panel na 20 alergena

.

Aqualab plus laboratorije su prepoznale značaj određivanja ovih analiza i zato Vam tokom meseca Aprila dajemo posebne pogodnosti za određivanje analiza važnih u dijagnostici ovih oboljenja.

U ponudi imamo pakete analiza:
Panel od 20 alergena – respiratorni
Panel od 20 alergena – nutritivni
Panel od 20 alergena - kombinovani